Srndać Radovan
O Radovanu:
Srndać Radovan je stigao u Zoo kutak maja 2018. godine i tada je imao samo sedam dana i bio lane.
Radovana je u jednom selu pored Požerevca pronašao čovek dok je kosio svoju livadu. Mališan je imao sreće jer je čovek slučajno primetio da je u jednom delu livade trava polegla. S obzirom na to da je kosio uz pomoć traktora i kosilice, zastao je da pre košenja proveri šta je u tom delu livade. Sklupčano u travi, ležalo je malo lane. Lane je već bilo slabo i da čovek nije zastao, kosilica bi bila smrtna za njega.
Čovek je očekivao da će srna uskoro doći da nahrani svoje lane pa ga je pomerio kraj livade. Kako se dan bližio kraju lane je bilo sve slabije, a izgledi da će majka da se vrati bili su sve manji. Sunce i glad doprineli su da malo telo bude iscrpljeno i slabo. Lane je bilo lak plen bilo kojoj grabljivici.
Čovek je odlučio da ga uzme i odnese kući kako bi ga nahranio i smestio u toplo. Uzeo je malo lane stavio sa sobom u traktor i odvezao se do kuće. S obzirom na to da je čuvao koze, znao je kako da postupi, napunio je flašicu kozjim mlekom i nahranio ga.
Na internetu je pronašao informacije o Zoo Planetu i već narednogdana Radovan je stigao u svoj novi dom.
Prve mesece, lane je provelo u kući sa ostalim volonterima gde je bilo pod stalnom pažnjom i celodnevnom negom. Imao je svoj kutak i krevetić sa slamom. Izrastao je u prelepog srndaća i danas uživa u svojoj kući sa šumicom, a društvo mu prave dva razigrana jareta. Često u njegovom prostoru borave ježevi, kornjače i razne divlje ptice koje su u Zoo kutku na oporavku.
O vrsti:
Classis: Mammalia
Ordo: Artiodactyla
Familia: Cervidae
Genus: Capreolus
Species: Capreolus capreolus
Srndać/Srna (Capreolus capreolus)
Ova vrsta sisara spada u grupu papkara i pripada porodici jelena (Cervidae) za koju je karakteristično prisustvo rogova kod mužjaka kojima se oni služe u sezoni parenja za borbu sa drugim mužjacima. Njihovi rogovi su koštane izrasline koje se menjanju svake godine. U periodu rasta obavijeni su kožom, čija je uloga da ih snabdeva krvlju, a kada rogovi dostignu odgovarajuću veličinu, koža se odbacuje. Nakon sezone parenja, odbacuju se i rogovi koji će sledeće godine ponovo izrasti.
Rasprostranjen je u većem delu Evrope i manjem delu Azije. Može se naći na šumskim i močvarnim staništima, na pašnjacima, ali i u suburbanim područjima. Populacije ove vrste u prirodi rastu i procenjen je mali rizik od izumiranja. Međutim, zbog smanjenja staništa i izlovljavanja neke podvrste su ugrožene.
Morfološki izgled jedinki karakteriše skladno i vitko telo koje je adaptirano za kretanje hodom, kasom i skokom, a takođe su i dobri plivači. Dužina tela im se kreće od 130 do 140cm, a težina oko 25kg. Boja dlake varira u odnosu na sezonu. Leti je riđasto-crvena, a zimi kestenjasto-siva, dok je zadnjica obrasla belom dlakom koja je više uočljiva zimi. Mladunci imaju smeđu dlaku sa belim pegama sve do prvog linjanja. Menjanje dlake se odvija dva puta godišnje, početkom proleća i početkom jeseni.
Pored kožnih žleda za obeležavanje teritorije i komunikaciju, imaju i čeonu žlezdu čija je uloga označavanje granica područja. Imaju dobro razvijeno čulo sluha, mirisa i ukusa, ali im je čulo vida slabo razvijeno tako da vide samo veće predmete, a najbolje opažaju kretanje.
Njihova aktivnost je najveća u popodnevnim i večernjim satima. Prosečan životni vek je oko 15 godina, ali postoje i primeri jedinki koje žive i do 18 godina.
