Početak proleća i kraj hibernacije
Početak proleća je vreme kada neke životinje izlaze iz hibernacije odnosno bude se iz zimskog sna. Hibernacija je zapravo način na koji različite vrste životinja preživljavaju zimske uslove koji podrazumevaju hladno vreme i nedostatak hrane.
Zimski san, kako je drugačije poznat kod nas pojam hibernacije, jeste stanje organizma gde su sve funkcije svedene na minimum. Metabolizam se usporava, snižava se telesna temperatura, otkucaji srca i disanje kako se ne bi trošila energija. Kod nekih životinja dolazi do drastičnog pada telesne temperature koja je čak blizu granice zamrzavanja, dok otkucaji srca i disanje padaju na 1-3% od normalnih vrednosti. To stanje organizma se drugačije naziva torpor, a hibernacija je produženo stanje torpora. Pre nego što počne hibernacija, životinje nagomilavaju masti u masnom tkivu, kako bi ih koristile tokom zime. Mrki medvedi mogu da sagore i do 4000 kalorija tokom dana u toku hibernacije zbog čega je veoma bitno da natalože dovoljne količine masti. Veverice su primer za životinje koje prave zalihe hrane u blizini njihove jazbine i izlaze povremeno kako bi tražile hranu koju su prethodno sakrile.
Toplije vreme i potreba za hranom iniciraju povremen izlazak životinja iz hibernacije tokom zimskog perioda. Priprema jazbine je takođe veoma bitna, kako bi bila izolovana od hladnoće, ali i od predatora.
Hibernacija je kontrolisana od strane gena koji se uključuju i isključuju u određenim periodima tokom godine. Trajanje hibernacije zavisi od vremenskih uslova i potrebe za hranom, medvedi mogu da spavaju i do 8 meseci, a zabeleženo je da je jedna vrsta slepog miša hibernirala čak 344 dana. Torpor uglavnom traje manje od 24h kada životinje budu aktivne tokom dana, ali kada padne noć ulaze u stanje torpora kako bi preživele nisku temperaturu i sačuvale energiju, dok hibernacija traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci.
Sisari nisu jedine životinje koje ulaze u hibernaciju. Reptili takođe hiberniraju, ali se taj proces drugačije zove brumacija karakteristična za hladnokrvne životinje. Razlike između ta dva stanja jesu u tome da reptilima nije potreban kiseonik u velikoj količni, jer nagomilavaju glikogen koji im omogućava da preživljavalju uz veoma malu količinu dostupnog kiseonika. Brumacija podrazumeva zakopavanje u zemlju ili mulj, njeno trajanje zavisi od vremenskih uslova, a iniciraju je toplo vreme i dostupnost vode.
Ptice preživljaju zimske uslove tako što migriraju, dok one koje ostaju tokom zime, preživljaju uz pomoć različitih adaptacija koje su razvile kao što su nagomilavanje masti, čuvanje energije tokom noći i smanjena aktivnost kako bi se sačuvala energija.
Insekti preživljavaju zimu na tri načina od kojih je prvi način migracija u toplije krajeve. Drugi način preživljavanja jeste ukopavanje ispod zemlje ili lišća gde je toplije i tada adulti insekata ulaze u stanje dijapauze koje je kontrolisano hormonima. Treći način preživljanja jeste umiranje insekata nakon ostavljanja potomstva koje preživljava u obliku larvi ili lutki koje bivaju zaštićene od hladnog vremena.
Za raliku od ljudi, životinje se na različite načine prilagodjavaju vremenskim uslovima kako bi preživele ekstremne vremenske uslove i nedostak hrane, a naučnici dolaze do novih saznanja o hibernaciji i funkcionisanju organizama životinja tokom tog perioda.
Share on facebook
Share on twitter
