Mihajlo je u ZOO kutak stigao u jednom od najemotivnijih trenutaka u istoriji našeg udruženja.

Njegov dotadašnji vlasnik više nije mogao da se brine o njemu i jedina opcija koju je video bila je – klanica.

 Kada smo saznali da je Mihajlu ostao još samo jedan dan, otišli smo po njega.

U tom trenutku, kao da je osetio šta se događa – podigao je glavu, prišao, naslonio je na čoveka koji je došao po njega i počeo da njače. Suze su tekle, njegove i naše. Čekao je spremno, mirno, kao da zna da je ovo njegova poslednja šansa.

Iako u tom trenutku nismo imali dovoljno sredstava, Mihajlo nije mogao da ostane tamo. Obećali smo da ćemo novac obezbediti – i krenuli smo kući zajedno.

Tokom celog puta bio je uznemiren, tih, povremeno je njačao. Smirio se tek kada je zakoračio u ZOO kutak.

Tu, po prvi put, nije bio sam.

Zahvaljujući ljudima velikog srca, sredstva za njegov otkup prikupljena su za manje od 48 sati. Čak i više nego što je bilo potrebno. Taj višak danas koristimo da unapredimo i obnovimo prostor namenjen magarcima – jer svaka spašena priča treba da ima siguran nastavak.

 Danas je Mihajlo miran, umiljat i radoznao. Bez straha prilazi ljudima, uživa u pažnji volontera i postao je jedan od miljenika ZOO kutka.

Njegova priča nas svakodnevno podseća da životinje osećaju – i da nada često dolazi u poslednjem trenutku.

Ako želite da baš vi budete Mihajlov virtuelni udomitelj, podržite njegov miran i bezbrižan život i postanite deo njegove priče