Kako razlikovati otrovne od neotrovnih zmija?

Odlazak u prirodu može dovesti čoveka u susret sa zmijama. One nikad neće napasti čoveka, osim ukoliko se osećaju ugroženo. To se dešava kad čovek slučajno stane na zmiju ili prođe veoma blizu nje zbog čega se zmija brani ujedom. Neke zmije se čak pretvaraju da su mrtve kako bi prevarile predatore u slučajevima kada su napadnute. Ujed zmije nije opasan po čoveka ukoliko je zmija neotrovna, dok ujed otrovne zmije može ugroziti čovekov život. Izgled otrovnih i neotrovnih zmija se razlikuje, a poznavanjem razlika ljudi mogu prepoznati otrovne zmije i biti na većem oprezu. Osnovne razlike su:

Dužina tela – Otrovne zmije imaju uglavnom kratko i zdepasto telo koje može biti dužine do 70 cm (u retkim slučajevima može biti i do 100 cm) , dok neotrovne zmije imaju telo dužine oko 2m.
Boja tela – Cik-cak šara je karakterična za otrovnice i svetlija boja tela, dok su neotrovne zmije u većini slučajeva jednobojne ili imaju neke sitne šare, uglavnom su sivkaste ili maslinasto-zelene boje.

Eskulapov smuk, neotrovna zmija, telo bez šare

Šarka, otrovna zmija, cik cak šara

3. Rep – Kod otrovnica kraj repa može biti drugačije boje ili ima zvečku ( u Srbiji ni jedna otrovnica nema zvečku), a rep neotrovnih zmija se sužava pri kraju i nikad nema zvečku.

4. Oblik glave i zenica – Trouglasta glava, izražen vrat i jamice su karakteristike otrovnih zmija. Neotrovne zmije nemaju jamice, a glava je okrugla. Otrovnice imaju eliptične ili vertikalne zenice, dok netrovne imaju okrugle zenice.

5. Način ubijanja plena– Otrovne zmije svoj plen ubijaju otrovom, ujedu plen i ubrizgaju otrov zatim prate plen i čekaju da otrov deluje nakon čega ga pojedu. Neotrovne zmije imaju drugačiji metod ubijanja plena, a to je stiskanjem odnosno obavijaju svoje telo oko tela plena kako bi ga ugušili.

Otrovne vrste zmija u Srbiji

Poskok (Vipera ammodytes) je najrasprostranjenija i najduža otrovnica u Srbiji. Naseljava kamenjare, kanjone i hrastove šume. Može da se prepozna po malom rogu na vrhu glave i cik-cak šari na ledjima, a kod nekih jedinki je šara izlomljena i ima oblik rombova. Dužina tela je oko 60 cm, a u nekim slučajevima može biti dužine i do 100 cm.

Šarka (Vipera berus) je druga po rasprostranjenosti otrovnica u Srbiji. Pretežno se nalazi u područjima koja su hladna i vlažna, nizijama i u blizini močvara i hrastovih šuma i gde je veća nadmorska visina. Pronađena je na Vlasinskoj visoravni, Staroj planini, Kopaoniku, Šar planini i Prokletijama, u blizini Obedske bare i na Fruškoj gori. Dužina tela je uglavnom oko 70 cm. Boja tela je sivkasta ili smeđa sa tamnom cik-cak šarom koje može biti isprekidana, a postoje i jedinke koje su skroz crne.
Šargan (Vipera ursinii) se veoma retko nalazi i ima najslabiji otrov. Može se naći samo na Prokletijama i Šar planini odnosno na visokoplaninskim pašnjacima i livadama iznad 1500m nadmorske visine. Dužina tela je od 30-50 cm što ga čini najmanjom otrovnicom u Srbiji. Cik-cak šara je veoma jasno izražena i uglavnom je tamno braon ili sivkaste boje.

Neotrovne vrste zmija u Srbiji

1. Belouška (Natrix natrix), drugačije je poznata i kao barska zmija jer živi u blizini voda i najviše se hrani žabama. Telo može biti dužine i do 1,5 m, maslinaste je boje sa crnim tačkicama. Ime je dobila po beloj obojenosti u predelu ušiju, po čemu je i prepoznatljiva.

2. Ribarica (Natrix tessellata), kockasta vodenjača ili potočara je vrsta koja živi u vodi i hrani se ribama, zbog čega je dobila i naziv ribarica. Njeno telo može biti dužine i do 1m, maslinaste je boje i ima šare u obliku kvadrata.

3. Stepski smuk (Dolichophis caspius), prepoznatljiv je po karakterističnim belim prugama na telu koje je maslinasto zelene boje. Može da dostigne dužinu i do 3 m. Voli da se penje po drveću i veoma često se sreće u urbanim područjima.

4. Eskulapov smuk (Zamenis longissimus), ova vrsta je najduža zmija u Srbiji, dužina tela može biti i preko 2 m. Jednobojan je, uglavnom sivkasto smedje boje. Naseljava šume i livade, može da boravi na drveću i često se sreće u urbanim područjima.

5. Smukulja (Coronella austriaca), lažna šarka je drugi naziv za ovu vrstu koju često mešaju sa šarkom zbog šare koja je kod smukulje u vidu dva niza okruglastog do romboidnog oblika. Dužina tela je oko 70 cm. Naseljava staništa koja su otvorena i suva, šume i kamenjare.

6. Četvoroprugarsti smuk (Elaphe quatuorlineata), prepoznatljiv je po šari u obliku dve tamne pruge koje se nalaze sa svake strane tela, po čemu je dobio naziv četvoroprugasti smuk. Prosečna dužina tela je oko 1,5 m, a neke jedinke mogu biti i dužine preko 2 m. Može se naći na mestima koja nisu direktno izložena sunčevoj svetlosti i u blizini urbanih prodručja.

7. Šilac (Platyceps najadum), tanko i vitko telo, sa okrulglim mrljama tamne boje u predelu glave, jesu karakteristike ove vrste. Telo može biti dužine 1-1,3 m, maslinaste ili smeđe boje. Naseljava kamenito ili stanište sa gustom travom.

Kako se zaštiti od bliskih susreta sa zmijama?

Kada idete u prirodu obavezno nosite dugačke pantalone i duboku obuću
Koristite repelenti za zaštitu od zmija
Izbegavajte kretanje u visokoj travi
Posmatrajte okruženje

Ako vam se zmija nađe na putu, sačekajte da prođe ili je zaobiđite. Štap može pomoći za udaranje po zemlji, tako se proizvode vibracije na koje zmije reaguju i beže. S obzirom da zmije ne čuju, vikanje neće pomoći. Dobro je ići u većim grupama na izlete u prirodi jer se hodanjem takođe prizvode vibracije koje zmije osećaju i zbog toga se sklanjaju pa je manja verovatnoća da ćete naići na njih. Ukoliko imate dvorište, bitno je njegovo redovno održavanje odnosno košenje trave kao i da se ne ostavljaju otpaci hrane koji mogu da privuku glodare pa samim tim i zmije. Ako ostavljate otvorena vrata poželjno je da imate mrežicu, naročito kod prizemnih kuća, jer tako sprečavate ulazak zmija.

Prva pomoć kod ujeda otrovne zmije

Ujed zmije se prepoznaje kao dve ubodne ranice koje su razmaknute 6-10mm i ponekad malo krvare. Prvi simptomi koji se javljaju jesu crvenilo, jak bol i otok koji se brzo uvećava i može da zahvati ceo ektremitet gde je ujed. Otok može i da pomodri, limfni čvorovi (u pazuhu ili preponama) su otečeni. Kasni simptomi su vrtoglavica, slabost, drhtavica, ubrzano površno disanje, ubrzan jedva opipljiv puls, povraćanje i proliv, pad krivnog pritiska, otežan govor i vid, a na kraju može doći i do gubitka svesti. Prva pomoć se sastoji iz toga da osoba miruje i da joj se ograniči kretanje jer se tako sprečava širenje otrova po celom organizmu. Neophodno je što pre obezbediti prevoz do zdravstvene ustanove kako bi osoba dobila protivotrov i adekvatnu negu. Ukoliko ste sami, pozovite nekog i potražite pomoć. Ono što je takođe bitno kod ujeda zmije jeste da obratite pažnju na to koja vas je zmija ujela i kako je izgledala kako bi doktori što pre reagovali i dali vam odgovarajuću terapiju.

Korist od zmija

Čovek ima veliku korist od zmija, naročito poljoprivrednici. One regulišu broj glodara i insekata koji nanose štetu domaćinstvima
Sprečavaju širenje bolesti
Zmijski otrov se koristi u medicinske svrhe (za pravljenje protivotrova)

Svih 10 vrsta zmija koje postoje kod nas su zakonom zaštićene i ne smeju se ubijati, a za njihovo ubijanje sledi novčana kazna. Na zmije ne treba gledati kao na donosioce nesreće ili neprijatelje čoveka, već ih pustiti da žive i da idu svojim putem. Pošto se mogu naći u urbanim i u suburbanim sredinama, potrebno je obavestiti organizacije ili stručna lica koja su zadužena za njih, kako bi ih bezbedno sklonili sa mesta na kojem vi živite.

Kako razlikovati otrovne od neotrovnih zmija?