ZOO Patrola: 060 6588 007

ZOO Kutak: Uto – Pet (zakazivanje)

Sub – Ned: 11:00 – 17:00

    Interaktivni priručnik za pomoć životinjama
    SOS za životinje

    Zmije koje se najčešče mogu sresti u naseljenim mestima ili žive u predelima do 1000 metara nadmorske visine jesu smuk, belouška i ribarica. Poslednje dve vrste najčešće se sreću u područjima pored reka.

    Razlikovanje zmija prema dužini i boji tela

    Dužina tela – Otrovne zmije imaju uglavnom kratko i zdepasto telo koje može biti dužine do 70 cm (u retkim slučajevima može biti i do 100 cm), dok neotrovne zmije imaju telo dužine oko 2m.

    Boja tela – Cik-cak šara je karakterična za otrovnice i svetlija boja tela, dok su neotrovne zmije u većini slučajeva jednobojne ili imaju neke sitne šare, uglavnom su sivkaste ili maslinasto-zelene boje.

        Otrovne zmije u Srbiji:

                           Šargan (Vipera ursinii)                                         Šarka (Vipera berus)                                   Poskok (Vipera ammodytes)

                                                  

     

      

     

     

    Neotrovne zmije u Srbiji:

    Zmije su aktivne tokom ranog prepodneva i kasnog popodneva. U periodu visokih temperatura, velikih vrućina i sparnog vremena gledaju da se sklone u hladovinu i sačuvaju energiju. Iz hibernacije izlaze u proleće kada postaju vidljive ljudima, a vraćaju se zimskom snu u kasnu jesen.

    Sve zmije na koje žive na teritorji Srbije su zakonom zaštićene smatraju se ugroženom vrstom. Ubistvo, povreda i sl. zmije tretira se kao krivično delo. Ne ubijajte zmije!

    Zmije ne čuju ali osešaju vibracije, na osnovu toga znaju da im se neko približava. Vrlo su plašljive pa uvek gledaju da pobegnu ili da se sakriju negde kako bi izbegle opasnost.

    Ako ste u mogućnosti, slikajte životinju, navedite lokaciju i vreme kada ste je primetili i opišite životinju najbolje što možete i situaciju u kojoj se nalazi.

    Za dodatne informacije pročitajte: Kako razlikovati otrovne od neotrovnih zmija?

    Veliki vrućine ili bežanje od predatora (pas, mačka, ptice grabljivice ili živina i sl.) često nateraju zmilje da pobegnu i sakriju se u sigurne prostore i hladovinu. Takvi prostori su često sutureni, podrumi, kupatila, letnje kuhinje, hodnici ili dvorišta sa drvećem i hladovinom. Prilikom odmaranja ne treba uznemiravati zmiju niti je dirati rukom ili nekim predmetom. Usled straha zmija može naglo odreagovati i povrediti vas ili sebe.

    Ako je zmija u dvorištu, da biste je upozorili na svoje prisustvo možete lupkati štapom o zemlju ili na drugi način izazvati blage vibracije tla (podloge) gde leži. Kada oseti prisustvo čoveka zmija će se razbuditi i pobeći. Ako ne odlazi, dajte joj vremena i sklonite se iz njenog okruženja, a kasnije proverite da li je i dalje tu.

    Ako vidite više zmija zajedno ili ih često zatičete u dvorištu moguće je da se u blizini nalazi njihovo stanište. U tom slučaju obavezno obavestite Zavod za zaštitu prirode Srbije ili njihove kancelarije u Nišu i Beogradu.

    Preventiva: Da biste sprečili boravak zmija u vašem dvorištu redovno ga održavajte, kosite travu, ne ostavljajte otpatke od hrane koji mogu da privuku glodare pa samim tim i zmije. Ako ostavljate otvorena vrata stambenog objekta poželjno je da imate mrežicu, naročito kod prizemnih kuća, jer tako sprečavate ulazak zmija.

    Ako ste u mogućnosti, slikajte životinju, navedite lokaciju i vreme kada ste je primetili i opišite životinju najbolje što možete i situaciju u kojoj se nalazi.

    Za dodatne informacije pročitajte: Kako razlikovati otrovne od neotrovnih zmija?

    Kada idete u prirodu obavezno nosite dugačke pantalone i duboku obuću. Izbegavajte kretanje u visokoj travi i posmatrajte okruženje.

    Ako vam se zmija nađe na putu, sačekajte da prođe ili je zaobiđite. Štap može pomoći za udaranje po zemlji, tako se proizvode vibracije na koje zmije reaguju i beže. S obzirom da zmije ne čuju, vikanje neće pomoći. Dobro je ići u većim grupama na izlete u prirodi jer se hodanjem takođe prizvode vibracije koje zmije osećaju i zbog toga se sklanjaju pa je manja verovatnoća da ćete naići na njih.

    Ako ste u mogućnosti, slikajte životinju, navedite lokaciju i vreme kada ste je primetili i opišite životinju najbolje što možete i situaciju u kojoj se nalazi.

    Za dodatne informacije pročitajte: Kako razlikovati otrovne od neotrovnih zmija?

    Grad, iako urbana sredina često može biti prirodno stanište zmija. Takav je slučaj sa parkovima, šetalištima pored reka, novoizgrađenim naseljima u blizini livada, voćnjaka, vinograda. Kada zateknete zmiju u ovakvim područjima ukoliko ima ljudi oko vas, upozorite ih i obezbedite prostor da bi zmija mogla da bezbedno da ode, ili zaobiđite zmiju.

    Ako zateknete zmiju u gradu, na betonu ili u blizini zgrada i kuća nemojte je dirati već obavestite Zavod za zaštitu prirode. Verovatno je zalutala pa je neophodno da se obazbedi prolaz i upozore prolaznici kako ne bi došlo do povrede i ugrožavanja kako zmije tako i ljudi.

    Ako ste u mogućnosti, slikajte životinju, navedite lokaciju i vreme kada ste je primetili i opišite životinju najbolje što možete i situaciju u kojoj se nalazi.

    Za dodatne informacije pročitajte: Kako razlikovati otrovne od neotrovnih zmija?

    Na prelasku iz prolećnog u letnji period, mladunci ptica počinju da vežbaju krila i da uče letenje. Česte su situacije da mladunci prilikom vežbanja ispadnu iz gnezda ili ostanu na žemlji da odmore i prikupe snagu za povratak u gnezdo.

    Mladunce ne treba uzimati i nositi kući. Na mestu gde ste našli ptića, pogledajte da li u okolini ima gnezda i ako ste u mogućnosti uhvatite pticu i vratite je u gnezdo. Ako je gnezdo visoko stavite pticu na najvišu granu koju možete dohvatiti, kako bi bila bliža gnezdu i dalje od opasnosti koje su na tlu (psi, mačke, i sl.).

    Da bi ste najpravilnije i najbezbednije uhvatili pticu uzmite veći komad tkanine (duks, jakna, košulja, peškir, ćebe…) priđite ptici i što brže i sa što manje uznemirenja i pravljenje gužve oko ptice prebacite materijal preko nje i stavite je na neku dostupnu granu u blizini. Ptice koje najčešće možete videti u urganim sredinama, gradskim parkovima i dvorištima su: kreja(sojka), svraka, čavka, gavran, vrana, gačac,  golub, olub grivaš i gugutka. Roditelja ovih ptica vrlo su savesni i odgovorni prema mladuncima.

    Kada uzimate pticu da je popnete na granu, dobro priverite da u blizini nisu roditelji kako biste izbegli da budete povređeni. Takođe, iako su ptići, ova vrsta ima jake kandže i oštar kljun, pazite da prilikom hvatanja životinje ne budete povređeni.

    Ako nađete mladunce sove, ćuka vetruške ili orla, nemojte pokušavati da ih popnete na granu ili vratite u gnezdo ukoliko niste sigurni u svoju i bezbednost ptice. U ovom slučaju pokušajte da poterate pticu da se skloni sa prometnog mesta (kolovoz, trotoar i sl.) i usmerite je ka najbližem žbunu. Mladunče će tu biti bezbedno od mačaka, roditelji ih često obilaze i donose im hranu, a kada budu sigurni da im ne preti opasnost i sami će se uzverati uz drvo i skloniti na sigurnije mesto.

    Ptice nemojte nositi kući jer usled neadekvatne ishrane možete pogoršati njeno zdravstveno stanje zbog čega može uginuti. Takođe, ptice nekada mogu biti prenosioci bolesti koje mogu štetiti kako drugim životinjama koje čuvate tako i ljudima.

    Koga kontaktirati:

    Zavod za zaštitu prirode Srbije
    Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije
    ZOO Patrolu

    Ako ste u mogućnosti, slikajte životinju, navedite lokaciju i vreme kada ste je primetili i opišite životinju najbolje što možete  i situaciju u kojoj se nalazi.

    Usled napada od strane pasa ili mačaka, najčešći povrede kod ptica su rane od ujeda ili prelomi krila ili noge. Ako nađete povređenu pticu i želite da joj pomognete najbolje je da je uhvatiti i stavite u kutiju a zatim odnesete najblužem veterinaru.

    Kod ptica kao što su sove, vetruške, čukovi ili orlovi, najbolje je da kontaktirate nadležnu instituciju (Zavod za zaštitu prirode ili neku od službi u vašem gradu koja se bavi pticama) jer ove životinje spadaju u ugrožene vrste i zakonom su zaštićene. Iako ppovređene, usled straha i panike mogu biti vrlo nepredvidive i mogu povrediti i sebi i vas.

    Koga kontaktirati:

    Zavod za zaštitu prirode Srbije
    Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije
    ZOO Patrolu

     

    Ako je ptica svojim nepažnjom ili bežanjem upala u neki otvor, pokušajte da joj oslobodite prostor za izlazak i ako je rupa duboka spustite granu ili dugačak štap uz koji bi mogla da se popne. Važno je da oko tog mesta obezbedite prostor i upozorite ljude da tu ne prolaze kako bi ptica što lakše i brže izašla odatle.

    Koga kontaktirati:

    Zavod za zaštitu prirode Srbije
    Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije
    ZOO Patrolu

     

    Svako zlostavljanje bilo koje životinje predstavlja kršenje zakona. Ako znate ili sumnjate da neko zlostavlja životinju ili je drži u zatočeništvu obavezno prijavite i potražite pomoć za nju. Često se dešava da naročito mladunci divljih živorinja budu zarobljeni ili se trguje njima i prodaju se za obuku pasa za lov.

    Oprez: Ako je životinja na privatnom posedu, nemojte ulaziti i izbegavajte svađe i sukobe sa vlasnicima, već potražite pomoć od institucija

    Koga kontaktirati:

    Komunalnu policiju
    Veterinarsku inspekciju
    ZOO Patrolu

    Ako ste u mogućnosti, slikajte životinju, navedite lokaciju i vreme kada ste je primetili i opišite životinju najbolje što možete  i situaciju u kojoj se nalazi.

    Šta da radim ako na ulici vidim otrovanu životinju?

    Najčešći simptomi trovanja kod životinja su ubrzano disanje, pojačana salivacija, povraćanjem nekontrolisano uriniranje i praznjenje organizma, neravnoteža i nestabilnost i sl.

    Ako je životinja živa, hitno je treba odvesti najbližem veterinaru kako bi se omogućilo da preživi. Prostor oko nje treba obezbediti i obavezno prijaviti policiji kako bi izašli na uviđaj. Otrov koji nađete, nemojte dirati, naročito ne golim rukama. Otrov moraju ukloniti stručne službe na propisan način kako ne bi došlo raznošenja supstance, trovanja drugih životinja, narolito dece i ljudi.

    Koga kontaktirati:

    Policiju
    Javno tužilaštvo
    Veterinarska inspekcija

    Ako ste u mogućnosti, slikajte životinju, navedite lokaciju i vreme kada ste je primetili i opišite životinju najbolje što možete  i situaciju u kojoj se nalazi.

    Prostor oko uginule životinje treba obezbediti i obavezno prijaviti policiji kako bi izašli na uviđaj. Nakon izvršenog uviđaja telo uginule životinje trebalo bi predate Veterinarskom institute radi obdukcije i utvrđivanja uzroka smrti. Otrov koji nađete, nemojte dirati, naročito ne golim rukama. Otrov moraju ukloniti stručne službe na propisan način kako ne bi došlo raznošenja supstance, trovanja drugih životinja, naročito dece i ljudi.

    Koga kontaktirati:

    Policiju
    Javno tužilaštvo
    Veterinarska inspekcija

    Ako ste u mogućnosti, slikajte životinju, navedite lokaciju i vreme kada ste je primetili i opišite životinju najbolje što možete  i situaciju u kojoj se nalazi.

    Bilo koja vrsta zlostavljanja životinje, kao i ubijanje predstavlja kršenje zakona. Ako naiđete na ovakve foto ili video sadržaje obavezno ih evidentirajte i prijavite slučaj policiji i Javnom tužilaštvu.

    Peporučuje se građanima koji naiđu na napuštene mladunce pasa ili mačaka, ostavljene na javnoj površini, da ih sami zbrinu, a zatim oglase za udomljavanje preko društvenih mreža, sajtova udruženja ilil lokalnih medija. Zbog nedostatka kapaciteta u privatnim prihvatilištima ili nepostojanja prihvatilišta u vašem gradu – jedini i najsigurniji način jeste da sami zbrinete životinju.

    Za savete oko čuvanja i odgajanja mladunaca možete direktno pisati aktivistima za zaštitu pasa i mačaka u FB grupi “Stop masakru nad životinjama u Nišu”.

    Ako nađete psa ili mačku koji su upali u šahtu otvorite šahtu kako biste im omogućili izlaz.

    Ako je šahta preduboka da bi životinja sama izašla, ubacite neko drvi ili dugu granu uz koju bi mačka mogla da se popne. Ako je u pitanju pas kontaktirajte službu Zoo higijene u vašem gradu, komunalnu policiju ili javno komunalno preduzeće zaduženo za održavanje grada. Ako ste u mogućnosti i procenite da sami možete izvući životinju postupate po svojoj odgovornosti. Prilikom svakog kontakta sa nepoznatom životinjom budite obazrivi da ne dovedete u opasnost sebe ili nju i da ne dođe do povrede.

    Životinje mogu biti zarobljene i u napuštenim objektima. Prilikom oslobađanja postupajte tako da omogućite slobodan prolaz da se životinja u strahu ne bi dodatno povredila. Ako je životinja zarobljena na privatnom posedu obavezno kontaktirajte policiju i komunalnu policiju vašeg grada/opštine.

    Česte su situacije da grašani primate mačke na krovovima kuća ili visoko na drveću. Mačke su spretne životinje i vrlo radoznale, usled njihovog istraživanja okoline, jurenja plena ili bežanja od opasnosti mogu da se popnu veoma visoko. Ostavite hranu u dnu drveta i udaljite. Kada bude odmorna i potpuno sigurna da je bezbedno da siđe ona će to i učiniti.

    Posledice od udarca vozila ili napada od strane ljudi mogu imati kobne za pse i mačke. Ako ste našli životinju povređenu usled ovakve situacije, najbolje je da je odvedete najbližem veterinaru u mestu u kome živite. Obavezno kontaktirajte lokalno udruženje za zaštitu pasa i mačaka kako bi ste zajedno pomogli životinji na najadekvatniji način.

    Ako naiđete na napušteno mladunče divlje životinje nemojte je dirati ili uzimati u ruke, nemojte je hraniti ili nositi kući.

    Oprez: Ako naiđete na mladunce ovih životinja, roditelji verovatno borave u blizini, skloni su osveti, zaštitnički nastrojeni i često mogu biti veoma agresivni i opasni.

    Iako mladunci izgledaju simpatično zbog svojih jakih zuba i radoznale prirode mogu biti opasni i povrediti čoveka. Neadekvatna ishrana može dovesti do bolesti i uginuća mladunaca.

    Koga kontaktirati:
    Lovački savez Srbije
    Lovna inspekcija
    Zavod za zaštitu prirode

    Ako ste u mogućnosti, slikajte životinju, navedite lokaciju i vreme kada ste je primetili i opišite životinju najbolje što možete i situaciju u kojoj se nalazi.

    Najčešće povrede kod šakala, lisica i divljih svinja, srna sa kojima ih možete uočiti su povrede nastale na putu u saobraćaju, vidljivi prelomi ili povrede od nelegalnih zamki.
    U ovakvoj situaciji najbolje je obezbediti prostor oko životinje kako ne bi došlo do daljeg povređivanja životinje ili ljudi koji su u blizini. Ako niste stručni, rizično je pružati prvu pomoć divljoj životinji.

    Oprez: Divlje životinje usled straha i povreda mogu biti nepredvidive i agresivne. Svako postupanje prema životinji u ovakvom stanju zahteva veliku opreznost kako ne biste povredili i nju.

    Koga kontaktirati:
    Lovnu inspekciju
    Zavod za zaštitu prirode Srbije
    Lovački savez Srbije
    ZOO Patrolu

    Ako ste u mogućnosti, slikajte životinju, navedite lokaciju i vreme kada ste je primetili i opišite životinju najbolje što možete i situaciju u kojoj se nalazi.

    Šakali, lisice I divlje svinje, naročito mladunci, često se zarobljavaju ili se trguje njima i prodaju se za obuku pasa za lov. Držanje divljih životinja u zarobljeništvu nije dozvoljeno. Ako imate saznanje ili sumnju da neko nedozvoljeno čuva divlju životinju ili je zlostavlja, izlaže stresu, povređuje ili trguje njome obavezno prijavite nekoj od nadležnih institucija koja bi mogla da pruži pomoć.

    Oprez: Ako je životinja na privatnom posedu, nemojte ulaziti i izbegavajte svađe i sukobe sa vlasnicima.

    Koga kontaktirati:
    Lovački savez Srbije
    Lovnu inspekciju
    Zavod za zaštitu prirode,
    Policija
    ZOO Patrola

    Ako ste u mogućnosti, slikajte životinju, navedite lokaciju i vreme kada ste je primetili i opišite životinju najbolje što možete i situaciju u kojoj se nalazi.

    Kune i lasice često borave u potkrovljima i tavanima kuća, useljavaju se u vikendice koje građani retko obilaze. Iako mladunci ovih životinja izgledaju simpaično i nežno znaju da budu opasni. Ako su sami, najbolje je da se sklonite na udaljenosti sa koje možete videti da li će posle izvesnog vremena majka doći po njih i odneti ih.

    Oprez: Nemojte uzimati mladunce ovih životinja, roditelji koji verovatno borave u blizini, skloni su osveti i često mogu bti veoma agresivni i opasni.

    Preventiva: U potkrovljima i tavanicama (naročito u stambenim objektima u kojima retko boravite) održavajte urednim i trudite se da svi otvori budu dobro zatvoreni, da nema polomljenih prozora, pomerenih crepova, elikih pukotina u zidivima i sl. gde bi kune, lasice pa i miševi  pacovi mogli da uđu.

    Koga kontaktirati:

    Zavod za zaštitu prirode
    ZOO Patrolu

    Ako ste u mogućnosti, slikajte životinju, navedite lokaciju i vreme kada ste je primetili i opišite životinju najbolje što možete i situaciju u kojoj se nalazi.

    Povređene životinje ove vrste mogu biti agresivne i nepredvidive. Nađite kutiju ili korito kome možete bezbedno prektiti životinju dok ne stigne neko ko može da ukaže stručnu pomoć. Obezbedite prostor oko nje i upozorite ljude u neposrednoj blizini da budu pažljivi prilokom kretanja i ponašanja.

    Oprez: Prilikom postupanja sa ovim životinjama uvek vodite računa da ne dolazite u bliski kontakt sa njom kako vas ne bi napala.

    Koga kontaktirati:

    Zavod za zaštitu prirode
    ZOO Patrolu

    Ako ste u mogućnosti, slikajte životinju, navedite lokaciju i vreme kada ste je primetili i opišite životinju najbolje što možete i situaciju u kojoj se nalazi.

    Ove životinje u potraži za hranom, ali I iz radoznalosti mogu sebe da dovedu u nevolju. Ako je životinja u napuštenom objektu omogućite joj slobodan prolaz kako bi izašla na slobodu i vratila se u prirodno stanište. Ako niste u mogućnosti da pomognete na ovaj način kontaktirajte nekog od istitucija koje vam mogu pomoći.

    Oprez: Prilikom postupanja sa ovim životinjama uvek vodite računa da ne dolazite u bliski kontakt sa njom kako vas ne bi napala.

    Koga kontaktirati:

    Zavod za zaštitu prirode
    ZOO Patrolu

    Ako ste u mogućnosti, slikajte životinju, navedite lokaciju i vreme kada ste je primetili i opišite životinju najbolje što možete i situaciju u kojoj se nalazi.

    Zbog neodgovornog vlašništva ljudi napuštaju svoje ljubimce ostavljajući ih u parkovima, šetalištima pored reka, pored ili u kontejnerima. Takođe, usled raznih okolnosti, dešava se i da ljubimac pobegne iz stana ili kuće u kojoj je čuvan.

    Ako ste u mogućnosti, pažljivo uhvatite životinju u čvrstu kartonsku kutiju i sklonite je na bezbedno (da ne bi stradala od pasa, mačaka, vozila…), ako uočite povredu životinju odvedite do veterinara. Fotografišite je i objavite društvenim mrežama koja je životinja pronađena i gde kako bi se javio njen vlasnik ako je pobegla ili kako bi je neko udomio ako je napuštena.

    Koga kontaktirati:

    Komunalnu policiju
    Veterinarsku inspekciju
    ZOO Patrolu

    Ako ste u mogućnosti, slikajte životinju, navedite lokaciju i vreme kada ste je primetili i opišite životinju najbolje što možete i situaciju u kojoj se nalazi.

    U urbanim naseljima češće se mogu naći koze, ovce i živina ređe krave ili krupna stoka. Ako nađe životinju pokušajte da je uterate u najbliže dvorište kako bi se kasnije lakše zbrinula. Ako oko vrata ima kanap ili lanac pokušajte oprezno da je ihvatite i vežete za najbliže drvo dok ne stigne pomoć. Budite oprezni da je prilikom pomeranje dodatno ne povredite i ne ugrožite sebe.

    Oprez: mužjaci (ovnovi, jarčevi) mogu da budu agresivni usled straha. Ukoliko vidite da životinja spušta glavu ili je naginje ka vama možda se sprema za napad. Udaljite se na bezbedno mesto i pozovite pomoć.

    Ako ne možete da sklonite životinju na sigurno, obazbedite prostor oko nje kako se ne bi dodatno uplašila i povredila i kako ne bi pobegla. Upozorite ljude u blizini da budu oprezni i da je dodatno ne ugroze svojim prisustvom ili kretanjem.

    Koga kontaktirati:

    Komunalnu policiju
    Veterinarsku inspekciju
    ZOO Patrolu

    Ako ste u mogućnosti, slikajte životinju, navedite lokaciju i vreme kada ste je primetili i opišite životinju najbolje što možete  i situaciju u kojoj se nalazi.

    Dešava se da mladunci budu kupljeni za isranu pa pobegnu vlasniku ili se odvoje od stada koje neko u naselju čuva.

    Kada nađete mladunče, ako ste u mogućnosti odnesite ga u najbližu veterinarsku ambulantu, a zatim kontaktirajte neku od službi za pomoć. Mladunčetu možete dati jedino vodu kako ne bi dehidriralo. Neadekvatna ishrana može dovesti do bolesti i uginuća mladunaca.

     

    Koga kontaktirati:

    Komunalnu policiju
    Veterinarsku inspekciju
    ZOO Patrolu

    Ako ste u mogućnosti, slikajte životinju, navedite lokaciju i vreme kada ste je primetili i opišite životinju najbolje što možete  i situaciju u kojoj se nalazi.

    Leševi životinja prilikom truljenja i raspadanja mogu biti izvor zaraze za druge životinje koje bi došle u kantakt sa istim. Ako je uginula životinja primećena na javnoj površini obavezno obavestite službu ZOO higijene u vašem gradu, da bi preuzeli leš. Uništavanje leševa realizuje se po unapred propisanim pravilima radi prevencije širenja zaraznih bolesti.

    Ako je leš životinje na privatnom posedu (kuća, dvorište, terasa i sl.) stavite zaštitne rukavice, leš ubacite u kesu i dobro je vežite a zatim stavite u kutiju i odnesite službi ZOO higijene kako bi ga uništili na propisani način. Ruke i mesto gde je bio leš obavezno dobro dezinfikujte.

    0
    Godina postojanja
    0
    Stanara ZOO Kutka
    0
    Spašenih životinja

    O nama

    Udruženje za zaštitu, odgoj i proučavanje životinja „ZOO Planet“ Pantelej je neprofitno, nevladino i nestranačko udruženje. Osnovano je 06.07.2009. godine i okuplja mlade, ambiciozne ljude koji svojim neiscrpnim entuzijazmom neprekidno rade na ostvarivanju ciljeva udruženja – zaštiti životinja i očuvanju prirode. Naši volonteri svoje raznovrsno i bogato znanje i veštine stavljaju u službu udruženja, te tako u našim redovima ima stručnjaka iz oblasti veterine, ornitologije, kinologije, herpatologije, etologije itd.

    Terensko jahanje

    Rođendani u ZOO Kutku

    Edukativni kampovi

    Najnovije vesti

    TVOJA HUMANOST ĆE NJIMA MNOGO ZNAČITI

    Ukoliko želiš da pomogneš našim stanarima to možeš da učiniš doniranjem novca, robe ili hrane.

    Naši partneri